Živimo u vremenu u kojem većina ljudi provodi znatan deo svakodnevice ispred računara, mobilnih telefona i drugih digitalnih uređaja ili ekrana.
Razume se, korist od njih je višestruka ali šteta može biti daleko veća ukoliko ne povedemo računa o tome kako i koliko dugo koristimo ono čime nas je tehnologija opskrbila.
Prekomerna upotreba računara može uticati na naše zdravlje jer izaziva pojavu reumatskih, neuroloških, očnih i drugih poremećaja.
Odvajkada smo upoznati sa štetnim delovanjem UV zračenja koje negativno utiče na vid i skloni smo kupovini naočara sa UV zaštitom ali malo nas zna za štetnost plavog zračenja koje emituju digitalni ekrani, ponajviše monitori računara.
Ovo zračenje se graniči, upravo sa UV zračenjem u okviru EM spektra što nam kazuje da je i ono samo po sebi štetno jer poseduje veliku energiju.
Istraživanja ukazuju na to da dugoročno izlaganje ovom zračenju izaziva patološke promene unutar oka koje su akumulativnog karaktera što znači da ih u početku nismo svesni ( kao ni momentalnih posledica izlaganja UV zračenju)... a ono čega nismo ni svesni- ni ne pridajemo mu značaj. Višečasovna usredsređenost na sliku ekrana smanjuje učestalost treptanja i do 5x usled čega retko i nepotpuno treptanje izaziva suvoću očiju, osećaj peckanja, iritaciju i nelagodnost zbog isparavanja suznog filma.
Takođe, na destabilizaciju suznog filma utiče suvoća vazduha u kancelarijama i zatvorenim prostorijama koja je uzrokovana centralnim grejanjem ili klima uređajima. Prekomeran rad za računarom izaziva povećan očni napor zbog preterane angažovanosti očnih mišića kako bi se održao fokus na bliskim objektima usled čega neke osobe mogu imati glavobolje ili bolove u čeonom, očnom ili potiljačnom predelu.
Fokusiranje na ekran je mnogo teže od fokusiranja na štampani materijal jer se slika na ekranu sastoji od sićušnih tačkica (piksela) koje imaju jasan centar a nejasne ivice što zahteva stalnu aktivnost očnih mišica kako bi se kompletna slika održala jasnom. Očnom naporu doprinose i loši uslovi osvetljenja u radnim prostorijama kao i neadekvatna podešenost kontrasta i nagiba ekrana monitora.
Da bismo Vam rad ispred računara učinili lakšim i prijatnijim, nudimo Vam nekoliko saveta kojih biste trebali da se pridržavate:
Bilo da nosite dioptrijske naočare ili ne, savetujemo Vam da koristite naočare sa tzv.plavim filterom koji štiti Vaše oči od štetnog delovanja određenog plavoljubičastog zračenja koje emituju monitori računara.
Saznajte više o naočarima za kompjuter OVDE.
Smanjite količinu svetla u radnoj prostoriji da biste poboljšali kontrast na ekranu i time rad za računarom učinili prijatnijim za oči.
Bleštanje je posledica refleksije svetla sa svetlih ili uglačanih površina kao što su beli zidovi, prozori pa i sam ekran monitora.
Ukoliko ste u mogućnosti, za radno okruženje birajte prostorije sa tamnijim bojama zidova.
Monitore postavite tako da na njih ne dopire svetlost od prozora.
Podesite monitor tako da kontrast između karaktera i pozadine ekrana bude veliki. Izaberite odgovarajuću veličinu i boju slova kako biste imali optimalan komfor.
Udaljite ekran monitora 50-70 cm od očiju i podesite nagib ekrana koji Vam odgovara.
Podesite visinu stolice kako bi Vam ekran bio u visini očiju.
Usmerite stone lampe, ukoliko postoje tako da ne daju svetlost direktno ka ekranu.
(ovo je jako važno kako bi se konstantno obnavljao suzni film na površini oka i izbegao osećaj peckanja, suvoće i iritacije).
Na svakih pola sata zatvorite oči par trenutaka kako biste ih odmorili.
Nekoliko puta tokom rada za računarom kako bi se poboljšao osećaj komfora koji se gubi pucanjem suznog filma sa površine oka usled ređeg treptanja.
Na svakih pola sata gledajte udaljene predmete (npr.kroz prozor) dvadesetak sekundi kako biste relaksirali očne mišiće a potom naizmenično gledajte udaljene pa bliske predmete desetak sekundi.